Бугунги кунда кўплаб тиш чиқиш аномалиялари кузатилмоқда. Тулиқ ретенцияга учраган тишлар бу аномалияларнинг бир қисми хисобланади. Тишлар олингандан сунг 7-10 кун беморларни юз-жағ соҳасида шиш, оғриқ қийнайди. Шу билан бирга тишлар олинган соҳа яъни суякларда катта бўшлиқ хосил бўлади. Беморларда жағ суяги атрофиясини олдини олиш мақсадида тиш олинган соҳага бевосита препарат стимул-осс ҳамда жараёнида олинадигн суякни биргаликда қўллаш самарадорлигини ўрганиш қизикиш уйғотади
Одной из наиболее часто встречающихся аномалий зубочелюстной системы является сужение верхнего зубного ряда, которая составляет 63,2% от общего числа зубочелюстных аномалий. Сужение верхнего зубного ряда сопровождается аномалиями положения зубов, зубных рядов и прикуса. Наряду с морфологическими изменениями при сужении верхнего зубного ряда наблюдается изменение височно-нижнечелюстного сустава, функций жевательных и мимических мышц, пародонта зубов, неправильное дыхание, глотание, нарушение речи и т.д. Данная аномалия зачастую сопровождается эстетическими нарушениями лица, что в свою очередь снижает социальную адаптацию пациента.
Ma’lumki, atamalar kundalik nutqda ishlatilmaydi, balki professional muloqotning muhim vositasi bo‘lib xizmat qiladi. Shartlarni tushunish uchun mutaxassislar ularga yagona shakl va qat’iy ilmiy ta’rif berishlari kerak. Atamaning asosiy vazifasi ilmiy tushunchani bir ma’noda aniq ifodalab berishdan iborat. Bo‘lajak shifokorni terminologik jihatdan tayyorlash undan faqatgina atamalarni tushunishgina emas, balki ularni o‘zlashtirib amalda qo‘llash ko‘nikmalarini shakllantirishni ham talab qiladi. Tibbiyot bilim yurtida o‘qish davomida bo‘lajak shifokor turli mediko-biologik va klinik fanlarga oid atamalarga duch keladi. Bu esa unga kasbining ilmiy tilini egallashga yordam beradi.